“Moja starija sestra je izgubila život u saobraćajnoj nesreći prije godinu dana. Bila je udata, imala 3 kćerke, savršenog muža, savršen brak. Život joj je bio idealan, a onda se desilo to… Ni kriva, ni dužna izgubila je život, djevojčice ostale bez majke, ma grozno.
Par mjeseci sam bila na teškoj terapiji, nisam mogla da se pomirim sa istinom. Mnogo sam razmišljala i o djevojčicama, a onda mi je sinulo kako da cijelu bol ublažim. Odlučila sam da se žrtvujem, da budem majka djeci moje sestre… DA SE UDAM ZA MUŽA MOJE SESTRE!
Pozvala sam ga istog trenutka i to mu predložila, a on mi je tada rekao da je to krupna odluka i da moram o tome dobro da razmislim. 12 godina sam mlađa od njega, imam 19 i na samom sam početku života… Društvo koje bi me iako radim dobro djelo osudilo, rodbina… sve mi je to predočio i zamolio da dobro razmislim. Saslušala sam ga i ponovila mu da sam odlučila i da je samo do njega, da li želi ili ne.
Ja svoj život na neki način odbacujem, ali 3 mala, nevina i nedužna života dobit će priliku da odrastu uz osobu koja će brinuti o njima kako bi brinula njihova mama i tu svaka dalja priča gubi značaj. Želim život posvetiti djevojčicama moje sestre i donekle znam da bi i ona uradila to za moju djecu. Ozvaničit ćemo brak idući vikend i nimalo se ne brinem za komentare…
Moj život od sada ima samo jedan cilj, izvesti djevojčice na pravi put i učiniti ih sretnim.”
