Bošnjaci, ja kao Srbin, imao bih da vam kažem nešto, što mediji vešto spinuju i ne daju nam da znamo istinu a po prirodi smo pomalo lenji i vi i mi, kad je u pitanju samostalno istraživanje. Stalno nam serviraju priče o tome kakvo smo zlo mi radili vama, vi nama, ali vrlo retko, skoro nikako da vidimo kakvog dobra smo jedni drugima činili. Dragi susedi, komšije, prijatelji, rođaci, kumovi, Bošnjaci, časni i realni Srbi vam ne zaboravljaju: –da je efendija Čaušević stao u odbranu Srba nakon sarajevskog atentata, 1914. godine, zbog čega se vršio teror nad srpskim narodom, od strane Zemaljske vlade. -da ste također 1915. godine, zajedno sa nama Srbima i drugim narodima, do poslednje kapi krvi branili Beograd u Prvom svetskom ratu od Austrougarske. Posebno hvala Šemsudinu Midoviću. –da ste u Drugom svetskom ratu potpisivali Muslimanske rezolucije, kojim ste apelovali ustaškom režimu da se ne ubijaju Srbi, jer u tom slučaju ste i sami bili spremni da se date u odmazdu, kako bi zaštitili srpski narod a pri tom rizikujući i sopstvene živote. Srbi su zaboravili da ste te rezolucije potpisivali u Banjaluci, Sarajevu, Bijeljini, Prijedoru, Tuzli, Mostaru, Zenici… Ujedno, veliko hvala efendiji Šefketu Kurtu i drugim muslimanskim velikanima. –da ste u Jugoslaviji bili vredan i pošten narod, koji je radio i gradio Beograd i ostatak Srbije. –da ste u znak našeg prijateljstva poklonili Sebilj česmu (ispod Skadarlije) Beogradu, 1989. godine, jer u to vreme je bila posebna emocija između Sarajeva i Beograda. Rado smo bili viđeni gosti sa obe strane. Znam, i danas smo, ali… –da ste u proteklom ratu, spasili dosta našeg naroda. U to ime, hvala Amiru Reki, Refiku Višći, Aliji Ćosiću, Suadu Mehanoviću, Memi Šetkiću, Arifu Ahmetaševiću, Seni Karamehić, dr. Mustafi Pintolu, Admiru Buljubašiću, i mnogim drugim časnim vojnicima, Bošnjacima, koji su doprineli spašavanju moga, srpskog naroda. Sve što navedoh, lako je proverljivo, da ne bi neko rekao da spinujem i slično tome. I da, znam da će sada moji Srbi uložiti mi prigovor “pa, ima i naših koji su slična dela činili, šta je s njih?” Da, to je apsolutno tačno, ali toga treba da se sete Bošnjaci i neka istraže, kao što sam i ja istraživao. Neka časni Bošnjaci istraže i drugi (pozitivniji) deo naših odnosa, pa se možda neko i od njih javi sa sličnom porukom. Uostalom, ja sam vernik, hrišćanin, trudim se raditi dobra dela i biti što objektivniji. U ime svih časnih i poštenih Srba, izvinite Bošnjaci za sve što se ružno, kroz istoriju, dešavalo vama a da je sa naše strane. Izvinite za svaki bol, patnju, gubitak, za svaku suzu koja je kanula niz vaša poštena i nevina lica a da je učinjeno od nekog srpskog izroda. Nadam se da će oni časni Bošnjaci ovo znati da cene i da će neko od istih da se seti i istraži naša dobra dela. Nadam se da će se pošteni Bošnjaci setiti i srpskih žrtava i dobrih dela od strane Srba. Ako ne, nema veze jer ovo je moja poruka iz srca i duše, jer želim da gradimo zajedničku budućnost. Živeli.
