“Bosna je svet”: Emotivna pjesma srbijanskog pjesnika od koje će se svi naježiti
Objavljuje već godinama svoju poeziju i prozu na internetu, kao i zapise iz svakodnevnog života, impresije. Vremenom je njegov internet angažman prerastao u nešto mnogo šire, i sve više dobija na značaju
Stefan Simić, pisac i pjesnik iz Srbije zatresao je regiju snažnom emotivnom porukom koju je objavio na svom Facebook profilu koji ima više od 50 hiljada prijatelja.
Njegova poruka se velikom brzinom počela širiti društvenim mrežama.
Inače, Stefan Simić je rođen 1989. godine u Paraćinu (Srbija). Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje).
Objavljuje već godinama svoju poeziju i prozu na internetu, kao i zapise iz svakodnevnog života, impresije. Vremenom je njegov internet angažman prerastao u nešto mnogo šire, i sve više dobija na značaju.
Njegov tekst prenosimo u nastavku:
Države često uveličavaju sebe i svoj značaj, jedino Bosna umanjuje
Kao da se stidi svega, a treba da se ponosi
Šta je sve prošla i prolazi, druge države bi se raspale, pripale nekom drugom
A Bosna živi za sebe i prkosi
Uticaj Turske, Rusije, Amerike…
A opet ni Turska, ni Rusija, ni Amerika
Ne ni nešto između, nego nešto posebno
Bosna sve ima, samo nema svest o tome da sve ima
Kada se to gleda sa strane, deluje i više nego zanimljivo
Banja Luka ima svoju priču, Sarajevo svoju, Trebinje svoju, Mostar svoju
Gradovi kao male države, svaka za sebe
Da ne pričamo o Tuzli, Zenici, Bileći, Bijeljini i mnogim drugim
Za njih su to samo gradovi, a za nas sa strane, luke istorije
U kojima se prelamaju kulture i različitosti
I sve nam je nekako zanimljivo, drugačie
Kao da odemo u neki daleki svet koji nam je tu
Stotinak kilometara daleko
Kao, dalek, dok, u stvari, naš
Isti jezik, ista duša
Toliko istog, a toliko različitog…
Bosna je imala i ima svoje heroje
Od Mirze, Džamonje, Davorina, Kike Sarajlića, Keme i ostalih
Ima i neke nove kojih još nije ni svesna
Ima „Pravdu za Davida“ koja je ujedinila čitav region
Imala je ćutanje Jelene Topić u Prijedoru koje je odjeknulo glasnije od najveće buke
Bosna ima 1000 svojih čuda
A da ne pričamo ko sve vuče odatle korene i poreklo, i neizbežni naglasak naravno
Bosna je i moderna i tradicionalna
Jednom nogom u srednjem veku, drugom u budućnosti
Ali sve je to čini posebnom, drugačijom da je upravo ta različitost, kakvih nema
Čini jedinstvenom
Pravim biserom u srcu evrope…
Bosna ima Sarajevski atentat i Gavrila Principa, kao jedan od najvažnijih pucnjeva istorije
Ima svoje čuvene reke – Neretvu, Bosnu, Sanu, Unu, Vrbas…
Ima svoj Igman, Neum, Jahorinu, Bjelašnicu…
Ima svoje Olimpijske igre kojima niko u regionu ne može da se pohvali
Ima piramide u koje neko veruje, neko ne, ali ne prestaju da budu tema…
Bosnom su izgleda svi zadovoljni, osim onih koji tamo žive
A mi koji dolazimo, i u koji god deo zemlje da svratimo
Nosimo najlepše uspomene
Da ne pričam o gostoprimstvu i pažnji
Da ne pričam o živopisnim krajevima, od mora sa jedne strane do šuma i planina sa druge
Pa hiljade, hiljade potoka, posebno oko Ribnika
I netaknutih prirodnih predela kao u raju
Anđeoski krajevi bukvalno…
Bosna ima dušu
I preživela je nešto što nijedna država nije u evropi poslednjih decenija
Rat i podele kakve se ne pamte
Na kraju je sve to stvorilo jedan poseban ton
Iako deo Bosne sanja Hrvatsku, drugi sanja Srbiju
Ima i onih kojima je lepa i takva kakva jeste
I ne bi da pripadaju drugima
Nego bi da pripadaju sebi
Bosna jeste svet, koliko god da je ljudima teško to da priznaju
I možda nije najbolji standard
Ali mnogo šta je najbolje ili bar drugačije nego na drugim mestima
I ko tamo često odlazi ili se vraća
Posebno leti
Savršeno zna o čemu pričam
A i savršeno zna zašto se vraća
A i kome
Povratak Bosni je, zapravo, povratak sebi
I gde god da se ide, ona ostaje
Ona objedinjuje
Čuva
Zato mnogi od nas toliko vole Bosnu
Zato što volimo sebe u njoj
I to nešto što nigde drugde nismo našli