Prevario sam je. Bio sam pijan. Kada sam došao kući, vidjela je na mojoj košulji crveni karmin.
Rekao sam joj istinu. Plakala je, i vikala da me mrzi. Ujutru je pokupila svoje stvari i otišla. Prije neki dan sam vidio njenu majku. Držala je neko dijete za ruku. Dječaka. Prišao sam i pitao čije je to dijete? Ona je rekla da je Anino. Pitao sam gde je Ana. U nadi da cu je vidjeti. Rekla mi je da je Ana umrla na porodjaju. Mali je moj sin. Ana je bila trudna tri mjeseca kada me je napustila.
Sada mali zivi sa mnom. A Anu nisam nikada prebolio.”
