Ukoliko ne bude ozbiljnog pristupa ovom pitanju slijede veći problemi, upozorava struka. Dakle, bez dovoljno novca RS neće moći izmirivati dugove.
I dok se i dalje traži adekvatan način otplate duga od 110 miliona maraka slovenskom Viaductu, stručnjaci s pravom pitaju – ko će i kako vratiti dug? I umjesto da kažu da se novac ulaže u domaću privredu i predstojeću sjetvu, 110 miliona otići će, tek tako, iz državne kase zbog političkog nemara i neodgovornosti čelnika iz RS-a. Dugovi koji dolaze na naplatu dodatno pogoršavaju situaciju. Da li je na pomolu potpuni ekonomski krah Republike Srpske?
Ekonomska situacija u Bosni i Hercegovini sve je složenija, posebno u RS-u. Upućeni i oni koji se bave analizama ukazuju da vrijednost depozita koje RS drži u bankama pokriva tek trećinu ili 36 posto obaveza, dok Federacija pokriva 76 posto. Jasno je – Federacija je dvostruko likvidnija od RS-a.
„Likvidnost RS-a značajno je gora nego Federacije, ali samo primarno, imajući u vidu sudske i arbitražne presude koje su došle i koje su bile očekivane u odnosu na Elektroprivredu Slovenije prema Termoelektranu Ugljevik i slično. To su takvi problemi da se mora neko zapitati i u Vladi RS-a kako će obezbijedniti finansiranje budžeta“, poručuje ekonomski stručnjak Zoran Pavlović.
Ukoliko ne bude ozbiljnog pristupa ovom pitanju slijede veći problemi, upozorava struka. Dakle, bez dovoljno novca RS neće moći izmirivati dugove.
This is a modal window.
HLS playlist request error at URL: https://media.federalna.ba/storage/portal-hd00-08-22-07still4344-1745000092.jpg.
„RS je u daleko lošijoj ekonomskoj situaciji ne samo što je njena zaduženost viša u odnosu na Federaciju, već i zbog toga što, ako bi došlo do neke situacije pred bankort, Federacija može prodati više javnih sredstva. Federacija još uvijek ima jako vrijedna javna preduzeća koje bi u nekom slučaju mogla da privatizuje i samim time prikupi novac za otplatu dugova. RS to nema, jedino još republičku Elektroprivredu vrijednu pažnje, međutim, i ona se sve više urušava sa sve više dugova i obaveza i ogroman je iznos arbitražnih sporova koji su izgubljeni ili pred gubljenjem, što znači nove milijarde dugova“, objašnjava ekonomski stručnjak Igor Gavran.
Bespotrebni dugovi koji dolaze na naplatu, tako i aktuelni od 110 miliona, umjesto u domaću privredu otići će u drugu državu. Sve zbog političke neodgovornosti. Da li će političari pokazati odgovornost kada je u pitanju domaća privreda? Projekcije nisu ohrabrujuće. Zato je potrebna podrška. Očekivani intenzitet realne ekonomske aktivnosti u 2025. je relativno skroman, pokazuju zabrinjavajuće projekcije Centralne banke.
„Većina ekonomskih parametara se pogoršava i sasvim je logično da Centralna banka očekuje pogoršanje. I dalje se očekuje neki rast BDP-a – nije projekcija recesije ili neke potpune ekonomske katastrofe – ali taj rast je sada još manji, relativno simboličan. Ima jako mnogo negativnih predviđanja, povećanja inflacije, što posebno brine građane“, upozorava Gavran.
Od početka ove godine inflatorni pritisci su počeli rasti usljed rasta cijena hrane, električne energije i usluga, navodi se iz Centralne banke. U ovom momentu, dodaju, nemamo ni modelske niti ekspertske procjene efekata povećanja minimalne plate.
„Vlast ne želi ničega da se odrekne, počevši od PDV-a, koji je i dalje isti i na Mercedese i na osnovne životne namirnice. Ova makroekonomsla analiza je dosta dobro urađena i pokazuje svu opasnost u kojoj se nalazimo. Pitam se da li neko od ljudi iz ministarstava čita izvještaje i ova očekivanja i planiranja“, navodi Pavlović.
Vlast mora i treba uključiti struku u pronalaženje adekvatnih rješenja u izazovnoj ekonomskoj godini. Ishitreni potezi i prebacivanje odgovornosti nisu dobri. Ekonomske reforme i mjere podrške privredi to sigurno jesu.
