UGLEDNI BEOGRADSKI PROFESOR IVAN VIDENOVIĆ ZA „SB“: “Republika Srpska danas nesumnjivo najviše liči na NDH; Obratite pažnju na ono što rade Vučić i Kusturica…”

Videnović je govorio o fašizaciji društva i karakteru današnjeg vladajućeg režima u susjednoj Srbiji koji nedvojbeno pogubno utječe na političku situaciju u Bosni i Hercegovini.

Ivan Videnović, sveučilišni profesor iz Beograda, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o političkoj situaciju u Srbiji te ukazao na anomalije u srbijanskom društvu. Videnović je komentirao istupe režisera Emira Kusturice koji se „naprasno“ oglasio po pitanju iskopavanja litija. Videnović je govorio o fašizaciji društva i karakteru današnjeg vladajućeg režima u susjednoj Srbiji koji nedvojbeno pogubno utječe na političku situaciju u Bosni i Hercegovini.

Kakvi su odjeci u Srbiji vašeg govora na Kosovu u kojem ste narod Kosova zamolili za oprost zbog zločina koje su počinili pripadnici srpskog naroda?

-Namerno naglašavam da se nisam izvinjavao ili uputio ispriku, nego sam molio za oproštaj za sve izgubljene živote, svu nesreću i tugu koju je moja zemlja nanela građanima Kosova. Izvinjenje je posao političara na funkcijama, a naše je, kao civilizovanih, dobronamernih, otvorenih i slobodnih ljudi, kao suseda koji jedni druge poštuju i uvažavaju da, sa prvim korakom na tlo Kosova zamolimo za oproštaj. Da, najpre u saučešću i kajanju odamo počast nebrojenim nevinim žrtvama tog užasnog pomračenja, te neljudske svesti kod nekih pripadnika mog naroda tokom 1998. i 1999, a da potom pokušamo da okrenemo novu stranicu našeg zajedničkog života na ovim prostorima.

Iznenađen sam da su odjeci u Srbiji mog obraćanja na Kosovu bili u velikoj većini veoma pozitivni. Bilo je, razume se, i negodovanja, ali prilično umerenog. Nije bilo vulgarnosti i uvreda koje obično prate moje javne istupe. Jasno sam naglasio da nemam legitimitet da govorim u ime srpskog naroda, ali da imam legitimitet preko 5000 ljudi koji su, decembra prošle godine na izborima, uprkos svim opstrukcijama, podržali politiku čije sam principe predstavio i koji bi se tu, na Kosovu, pridružili u molbi za oproštaj. Koji bi želeli da mogu da posete masovnu grobnicu 750 albanskih žrtava na policijskom poligonu u Batajnici pored Beograda, da polože cveće i odaju im poštu.

Kazali ste da ako se Emir Kusturica uključio u kampanju protiv iskopavanja litija u Srbiji, možete biti sigurni da je to vrhunski interes Kremlja. Znači li to da su Kusturica i Vučić na istoj strani baš kao i dobar dio takozvane opozicije u Srbiji?

-Emir Kusturica je intimus Vladimira Putina i otvoreni agent ruske militantne hegemonije u širem regionu istočne Evrope, jer njegov uticaj prevazilazi okvire Srbije. Nema dakle nikakve mogućnosti da se on sa takvom strašću i patosom zalaže za neku ideju, a da ona nije u potpunosti koordinisana sa Kremljom. A Kremlju je nebitan povod za podsticanje antizapadnog i antievropskog raspoloženja, bitno je da ono postoji i da se podgreva. Kusturica je uvek bio na toj strani, nije se on približio tom većem delu srpske opozicije u nastojanju da se spreči jedina normalna stvar koju sa rudnim bogatstvom treba činiti – eksploatisati ga. Za žaljenje je što se srpska opozicija približila njemu i stala uz rusku agenturu. A Vučić je i lično i porodično vezan za staljinističku ideologiju. Njegovi izleti u saradnju sa Zapadom su iznuđeni i nevoljni, praćeni očiglednom nelagodom koju redovno emituje u takvim situacijama. Zato ga treba podržati i podstaći kad god je primoran na tu saradnju.

Oštro ste reagirali na vijest da je banjalučki glumac i režiser Nikola Pejaković Kolja, inače poznat po radikalnim nacionalističkim i vjerskim stavovima, postavljen za direktora drame novosadskog teatra. Zbog čega je njegov izbor sporan?

-Taj izbor naprednjačke vlasti je signifikantan iz dva razloga. Prvi, nešto manje bitan, jeste njhov manir izvlačenja ljudi sa životne i socijalne margine na položaje moći i uticaja. Ljudima koji svojim kvalitetima i načinom života nikada ne bi mogli da dosegnu te društvene visine, daju se u ruke poluge uticaja isključivo radi lojalnosti kleronacionalističkoj ideologiji. Oni će, znajući šta duguju ultranacionalističkim političkim strukturama, činiti sve što je potrebno da opravdaju svoje postavljenje.

Drugi i važniji razlog je nasilna primitivizacija i provincijalizacija Vojvodine i ukidanje njene kulturne, istorijske i teritotrijalne posebnosti. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu je simbol srpskog prosvetiteljstva koje je rođeno u Vojvodini pod Austrougarskom. Gotovo celokupna srpska naučna i društvena misao 19. veka potiče iz Vojvodine, čije se ime više uopšte ne pominje u vladajućem narativu. Postavljanje radikalnog promotera srpskog kleronacionalističkog sveta na mesto direktora drame u SNP je direktna poruka Vojvođanima da njihov poseban kulturni i istorijski identitet više ne postoji.

BEOGRADSKI PROFESOR U NEVJERICI: Pozorište u kući Republike Srpske, iskustvo na heroinu i pravoslavni… | Slobodna BosnaNIKOLA PEJAKOVIĆ GOVORIO JE I NA PROSLAVI NEUSTAVNOG 9. JANUARA

Dok Aleksandar Vulin veliča Adolfa Hitlera, njegov imenjak Aleksandar Vučić, na Dan oslobođenja Beograda, umjesto na spomenik osloboditeljima-partizanima polaže vijence na spomenik iz Prvog svjetskog rata. Dok treći Aleksandar, gradonačelnik Beograda, Šapić, najavljuje podizanje spomenika četničkom zločincu Draži Mihailoviću u centru Beograda. Kuda ide Srbija?

-Dodao bih još da među istaknutim zastavama zemalja koje su učestvovale u oslobađanju Beograda nije bilo crnogorske i ukrajinske zastave. A operacije je vodio general Peko Dapčević, a jedinica Crvene armije koja je učestvovala u oslobađanju je bila Treći ukrajinski front. Srbija ide putem gubitnika Titovog vremena, pomirenih kominternovaca iz 1948. i Rankovićevih udbaša. Pokrovitelj tog pomirenja je bio Dobrica Ćosić, a nova ideologija koja je zamenila komunizam je profašistički svetosavski nacionalizam Nikolaja Velimirovića i Dimitrija Ljotića. Iz tog udbaškog amalgama je proizašlo to neobično sovjetsko četništvo. Odbacivši Tita, odbacili su Jugoslaviju koju su mrzeli i Hitler i Staljin, a zadržali sovjetski kolektivizam kroz nametnuto i napadno panslovensko pravoslavlje, u nedostatku bilo kakve stvarne bliskosti srpskog i ruskog naroda.

POLITOLOG DAVOR GJENERO ZA ‘SB’: Krotkost Dodika pred Putinom govori o tome kako upravo igra na zadnju kartu koja mu je preostala, a dobro pazite što se sprema Vučiću… | Slobodna BosnaRUSKE ZASTAVE U ZRAKU

Kako komentirate Dodikov odlazak u Kazanj na samit BRISC-a i Vučićev neodlazak kod Putina. Je li Vučić odigrao još jednu predstavu za međunarodnu zajednicu šaljući delegaciju koja je u Kazanju hvalila odnose Vučića i optuženika za ratne zločine Vladimira Putina?

-Dodik je deo tog ljotićevskog srpskog sveta i njegovo svrstavanje uz novi Istočni rajh i osovinu Moskva-Teheran-Peking-Pjongjang je odraz njegove potpune neodgovornosti prema građanima Republike Srpske i njihovim realnim potrebama. Vučiću je srce bilo u Kazanju i sve bi dao da je mogao da se slika sa liderima zločinačkih režima Putinom i Xijem. Na žalost ili na sreću, čini se da su posledice terorističkog napada u Banjskoj takve da tu svoju najdublju ljubav više ne može da ispoljava onako kako bi hteo.

ANA BRNABIĆ PREDVIĐA NEMIRE: ‘Sram vas bilo, neka se iz EU zapitaju kako će izgledati BiH nakon glasanja o rezoluciji!’ | Slobodna BosnaANA BRNABIĆ

Nakon našeg posljednjeg razgovora u kojem ste otvoreno govorili o Republici Srpskoj i genocidu, te da je Deklaracija tzv. Svesrpskog sabora atak na međunarodno priznatu Bosnu i Hercegovinu, uslijedile si histerične reakcije od strane Vučićevog režima. Bila je to glavna vijest u prime-timeu režimskih televizija i tabloida, a oglasila se i predsjednika Skupštine Srbije Ana Brnabić, koja nije birala riječi komentirajući vaš istup. Što je to toliko zaboljelo Vučića i njegove podanike?

-Zabolelo ih je to što nose taj zločin duboko u sebi. Ja nekako u svojim javnim istupima kao da izvodim svojevrsan egzorcizam. Budim u njima uspavane demone koji izlaze kroz njihova usta. Na stranu to što je tom prilikom, vidno rastrojena, Ana Brnabić rekla o meni, ali je dozvolila sebi da javno izgovori: „Republika Srpska nikada nikom nije učiila nikakvo zlo.“ Pa šta je to nego egzorcizam?

Ponoviću: od svih delova bivše Jugoslavije, Republika Srpska danas nesumnjivo najviše liči na NDH. Po nacionalističko-klerikalnom vladajućem narativu, po odbijanju da se odrekne zločina iz prošlosti i izvršilaca genocida, po svrstavanju uz Istočni rajh i varvarsku osovinu o kojoj sam već govorio, i po bezobzirnosti i bahatim slavljima nad otvorenim ranama komšija Bošnjaka, baš onda kad i dan danas još uvek ukopavaju svoje mrtve. Time Republika Srpska sama dovodi u pitanje svoje postojanje i svoj opstanak.