Proći će još dvije godine minimum da će SDA biti kriva za sve, samo neće niko upitati a zašto se njihovi kadrovi, onda, još nalaze tamo gdje je ključ trgovine kapitalom – u Komisiji za vrijednosne papire
Jedva čekam kad će lokalni izbori! Nikad ih tako željno nisam iščekivala kao sada – da vidimo ko će do opštih izbora biti ojačan, a ko oslabljen. Za Republiku Srpsku se puno ne pitam – tamo i kad nisi Dodikov, budeš na kraju njegov. Sve do sada kad je strah od crne liste ipak prisutan. Zamisli stave te na tu listu, pa imaš imovinu, a nemaš je. Imaš para, a nemaš ih. Da prepisuješ na tuđa imena kao poklon, rizik je neopevani. Šta sutra taj srećni i novi titular imovine iznenada oboli od amnezije? Da je prodaš, neće baš niko par miliona u kešu donositi. Inače me živo zanima kako plaćaju porez na imovinu, kako račune u vidu struje, vode, grejanja, održavanje bazena ili sidrenje jahte? Nose li to u kešu na neki šalter i popunjavaju li priznanice? Koga stavljaju za uplatioca? I kako će kod tužbi za klevetu naplatiti onu duševnu bol od tuženog? Može li i to u kešu?
Eh, ne radujem se sankcijama nikakvim. Sankcije znače potpunu nemoć pravosuđa, države, vlasti i naroda da se izbori sa korupcijom i kriminalom, odnosno nelegalnim aktivnostima – da budem finija. A u tome valja tavoriti iz dana u dan.
Elem, manje će biti svaki dan onih koji će se pridružiti sili sa crne liste, jer ljubav je ljubav, a pare su pare. U ovom slučaju mnogo važnije. Niko ih inače i ne voli bez para. No svejedno lokalni izbori će mahom opet biti kupljeni, jer je opozicija do kolena u zemlji. Ako je gledati Banjaluku, grohotom se smejem na pojam opozicija gledajući gradonačelnika.
I eto nas kod Federacije BiH. Ako trojka, kako se nazvaše, bude loše, loše, loše, loše će biti i na državnom i na federalnom nivou. Možeš imati koliko hoćeš premijera i ministara, ali lokal je lokal. Možeš zagorčavati život na lokalu, ali ćete sačekati opšti izbori i tu tek totalni potop. Ako budu dobro, dobro, dobro, e tu tek sledi kadrovska križaljka do zadnjeg kadra iz rezerve. Ne mora biti asimetrija samo na državnom i entitetskom nivou, što smo gledali u prošlosti na primeru Republike Srpske i države, može biti asimetrija povelika i na nivou država, entitet – opštine.
E, zato jedva čekam oktobar. Želim da vidim šta će to sada umne narodne glave odlučiti i kome će glasove poveriti. Mada, istina je, ništa ponuda nije bogatija, novija ili bolja. Da ne govorim da opet imamo važne face koje će, kao, povući glasove i bezbedno se vratiti na svoje pozicije. Što je posebno gadljivo, ali nije i nedopušteno.
Do tada da mi vidimo i ko je kriv što nema para od EU iliti Programa rasta. Je li baš SDA toliko kriva ako su koalicioni partneri na državnom nivou izbacili sve ono sa čime se vlast Republike Srpske nije složila, poslali, pa se tek onda kantoni očitovali? Hronologija. Na kraju vrana vrani oči ne vadi, odnosno neće partner na partnera u koaliciji, ali tu je SDA taman. Jer, proći će još dve godine minimum da će SDA biti kriva za sve, samo neće niko upitati a zašto se njihovi kadrovi, onda, još nalaze tamo gde je ključ trgovine kapitalom – u Komisiji za vrednosne papire. A pogledajte dnevnu trgovinu, pitajte fondove, pitajte firme koje muku muče jer nemaju kome da se žale, pogledajte usklađenost podzakonskih akata sa zakonom, pitajte zašto ta ista Republika Srpska, za koju svi kažu da je slabija, ima veći promet na berzi. Ni tu ne cvetaju ruže prometa, ali više je u prometu. I tamo se sada bore neki interesi i postaje očito da i to neko hoće da preuzme. Istine radi. No kome SDA kadrovi u Komisiji Federacije toliko odgovaraju i zašto su tu nedodirljivi, ali nisu nigde drugde?!
Pitanje ne za milion dolara, nego za mnogo, mnogo više. I interesantno je da je izgovor za pomeranje tematske sednice Parlamenta Federacije BiH, na kojoj upravo treba da se diskutuje o unapređenju tržišta kapitala, bio da je bolje posle lokalnih izbora. Koje veze imaju lokalni izbori sa tim, osim da se prljav veš ne razvuče, pa i glasači konačno nešto saznaju o tome. Do sada pojma nemaju koja je tu sila i koji interesi, ali ne raspituju se oni inače kuda pare idu, kako se troše i zašto im je sve lošije. Da po ko zna koji put kažem očigledno.
Možda nam i tu fali jedan mehanizam koordinacije koji će dodatno da razvodni sve. Eh, tražili ste ga – koordinirajte.
