VASKOVIĆ NAJAVLJUJE KONAČNI OBRAČUN UNUTAR VLADAJUĆEG REŽIMA: Milorad Dodik zbog Igora Dodika sprema nezapamćen udar na…
Ni to nije dovoljno Dodiku, jer on, jednostavno rečeno, ne želi da stranke sa kojima je u koaliciji “prežive” njegovu autokratsku vladavinu, piše Vasković.
Milorad Dodik napravio je malu pauzu u svom projektu rasturanja DEMOS-a, na čijem čelu je Nedeljko Čubrilović, ministar saobraćaja i veza u Vladi RS.
Dodik i Čubrilović sastali su se 18.11. 2024. i dogovorili da na sljedećem sastanku stranaka koje čine Režim sagledaju, između ostalog, šta sve nije ispoštovano iz koalicionog dogovora što se tiče podjele funkcija.
Dodik je Čubriloviću još rekao da on ne stoji iza napada na DEMOS, što nije istina, kao što nije istina ni da se taj napad neće nastaviti.
Čubrilović je prije sastanka sa Dodikom dobio punu podršku Predsjedništva DEMOS-a, a tri preostala poslanika ove stranke nisu pisali nikakvo pismo u kojem traže njegovu ostavku, tvrde moji izvori, piše novinar Slobodan Vasković.
-Dodikov udar na DEMOS ima za cilj da njegov SNSD otme što više poslanika i dođe do apsolutne većine od 42 poslanika u Narodnoj skupštini RS.
Neće biti nikakvo iznenađenje ukoliko Dodik u pauzi udara na DEMOS, krene u rasturanje neke od ostalih koalicionih stranaka koje čine Režim u RS-u – SP-a Petra Đokića, Ujedinjene Srpske Nenada Stevandića ili NPS-a Darka Banjca.
Svi oni su na njegovom nišanu, jer drugi Dodikov cilj jeste da promijeni vođstvo svih koalicionih partnera, budući da niko od njih neće da sluša njegovog nasljednika na čelu SNSD-a Igora Dodika.
Naravno, ne treba žaliti ni za jednom od navedenih partija, jer su njihovi čelnici i poslanici slijepo slušali i pratili Dodika koji je Republiku Srpsku potpuno getoizirao, pretvorio je u Gulag kojim on suvereno komanduje.
Dodik je, zajedno sa koalicionim partnerima, stvorio neprirodnu situaciju u kojoj je on bitniji od Republike Srpske i svake njene institucije. Svu moć institucija Dodik je prigrabio sebi, preuzeo ih, pretvarajući institucije u forme bez ikakvog sadržaja.
Da mu taj autokratski ambijent ne bi izmakao iz ruku Dodik vrlo svjesno poništava koalicione partnere kako niko od njih ne bi izmakao punoj kontroli koju on ostvaruje. Interesantno je navesti ko su njegove “udarne igle” kojima ruši DEMOS: To su Goran Selak, predsjednik SPS-a, i bivši visoki funkcioner DEMOS-a, a sada član SNSD-a Slobodan Bobi Stanarević.
Selak želi da njegov SPS zauzme mjesto u Režimskoj koaliciji koje sada ima DEMOS, a da on zamijeni Čubrilovića na poziciji ministra saobraćaja i veza, dok se Stanarević sveti Čubriloviću zbog kojeg je i napustio stranku.
Selaku je, očito, dosadilo da sjedi na “rezervnoj klupi” i čeka da SPS postane član vladajuće koalicije, što nije mogao dosad da ostvari iako podržava SNSD u svim njihovim antientitetskim udarima.
Selak je imao namjeru da preuzme neke od poslanika DEMOS-a, ali mu to nije pošlo za rukom.
Poznavajući Dodikove “manire” ne bi bilo nikakvo iznenađenje da se obruši i na Selakov SPS, jer juri, za njega, magičnih i veoma veoma željenih 42 poslanika.
Koja stranka će, nakon DEMOS-a, biti sljedeća Dodikova “žrtva” potpuno je nebitno, jer nijedna od njih nema autohtonu politiku, već su sve njihove politike svedene na slijepo slušanje Dodika i dizanje ruku u parlamentu RS za svaki njegov zahtjev i hir koji oni ozakonjuju.
Ni to nije dovoljno Dodiku, jer on, jednostavno rečeno, ne želi da stranke sa kojima je u koaliciji “prežive” njegovu autokratsku vladavinu, piše Vasković.
