Populizam, zamajavanje i težnja da se skrene pažnja javnosti, komentarišu sagovornici Danasa najnoviju izjavu o služenju vojnog roka, ovoga puta izrečenu od predsednika Republike Srpske(RS) Milorada Dodika, piše list Danas.
Dok građani Srbije iščekuju epilog najavljenog obaveznog uvođenja vojnog roka u svojoj zemlji, Dodik smatra da bi vojsku u Srbiji trebalo da služe i mladići iz RS, te da se traži način kako bi to moglo da se realizuje.
On je za Večernje novosti kazao da bi mladići iz RS trebalo da služe vojsku u Srbiji i potom se vrate, kao i da bi zbog toga trebalo da se brže zaposle ili dobiju druge privilegije.
– Da bi se to desilo, potrebno je da prođe još mnogo vode Drinom, ali i Miljackom. To će biti moguće kada, nadam se uskoro, Srbija i Bosna i Hercegovina uđu u Evropsku uniju i u NATO. Sve pre toga je bezbednosni rizik i za Srbiju, ali i za Republiku Srpsku. Vojska nije igračka, to bi Dodik trebalo da zna. Mi koji smo vojsku služili devedesetih to znamo, pa bi bio red da i on to zna – kaže pravnik Milan Antonijević.
Prema njegovim rečima, osim ustavnih i zakonskih prepreka sa obe strane Drine, kao i pitanja kako se odvajaju “pogodni” od “nepogodnih” za služenje vojnog roka u Srbiji, tj. da li bi Dodikovo merilo bilo koje je neko nacionalnosti iz Republike Srpske, mnogo je još pitanja na koje niko nije ni pomišljao.
Antonijević ističe da Srbija i sama mora dobro promisliti da li će vraćati neki vid vojne obuke za mlade, jer uvođenjem vojnog roka, preuzima brigu o mladima, državljanima Srbije, koji bi imali obavezu služenja vojnog roka.
Dodatno pitanje, mnogo teže je preuzimanje odgovornosti za mlade ljude, državljane drugih država, koji bi eventualno služili vojni rok u Srbiji, smatra naš sagovornik.
– Ovo još jedna deklarativna manifestacija srpskog jedinstva za sticanje političkih poena u situaciji kada je srpskoj vlasti potrebno skretanje pažnje javnosti i vreme prikrivanje tragova za zločin koji se dogodio u Novom Sadu – ističe Đorđe Pavićević, poslanik Zeleno-levog fronta i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
On napominje da još nije donet zakon kojom bi se regulisala inicijativa za služenje vojnog roka, a već se gomilaju političke kontroverze po ovom pitanju – što eksplozivnije to bolje, jer će se javnost baviti njima.
– Jasno je da se Dodikova najava prazna i da ona ne može da se ostvari bez pravnog inženjeringa kojim bi se zaobišle ustavne prepreke za to. Iz njegove najave se čini da će, slično izbornom inženjeringu, ljudi menjati prebivališta kako bi služili vojni rok, a za to će dobijati određene privilegije i nagrade, što može biti izvor daljih problema. Na ovaj način vlasti žele da jedan iznuđen potez, a to je nedovoljna popunjenost stalnog sastava vojske, pretvore u realizaciju velikog političkog i nacionalnog cilja – kaže Pavićević.
Petar Bošković, vojni analitičar i član Predsedništva stranke Srce, Dodikovu najavu doživljava kao i pitanje služenja vojnog roka u Srbiji.
– To nije vojno pitanje i potreba već politička i populistička izjava. Svak za svoje biračko telo koje se pozamljuje kad kome od njih dvojice zatreba – jasan je Bošković.
I Biljana Stojković, koopredsednica stranke Zajedno, misli da je priča o služenju vojnog roka, koja je pokretana u više navrata, vrlo diskutabilne validnosti, s obzirom da je naprednjačka vlast poteže kad god treba zatrpati druge događaje.
– To je zamajavanje za široke mase kako bi se napravila što veća društvena magluština. Drugo, budući da je sve to besmisleno naklapanje sa funkcijom ispraznog podizanja nacionalističkih emocija, pitanje bosanskih vojnika je podjednako besmisleno – kaže Stojković.
