Ministri iz Rs u Vijeću ministara Bosne i Hercegovine (BiH) glasali su protiv toga da državljani Rumunije, Slovenije i Poljske mogu u BiH glasati na evropskim izborima zbog podrške tih država Rezoluciji o Srebrenici u UN.
To je potvrdio za Radio Slobodna Evropa (RSE) Elmedin Konaković, ministar vanjskih poslova BiH.
Izbori za Evropski parlament koji će trajati do 9. juna praktično su već počeli 3. juna glasanjem u Estoniji. Izbori za Evropski parlament zakazani su od 6. do 9. juna ali je Estonija dozvolila ranije glasanje.
Konaković je rekao da je u istoj odluci Vijeća ministara BiH koja je odbijena trećeg maja bilo predviđeno i da državljani Rumunije u BiH mogu glasati na ovogodišnjim izborima u toj zemlji.
Vijeće ministara BiH odlučuje o glasanju u ambasadama stranih država u Bosni i Hercegovini.
Iz ove institucije je trećeg juna saopšteno da je prvi krug glasanja o ovim pitanjima bio 28. maja, kada zahtjevi za davanje saglasnosti za glasanje nisu dobili potrebnu većinu, nakon čega su obavljene konsultacije.
Na sjednici 3. juna u drugom krugu glasanja, nije postignut konsenzus za prihvatanje diplomatskih nota ambasada Poljske, Slovenije i Rumunije u Sarajevu za organizovanje glasanja državljana ovih zemalja koji borave u BiH.
“Hoću da podvučem da se ovo nikada nije desilo na jedan potpuno necivilizovan čin koji se nije desio ni sa zemljama s kojima imamo ‘napete’ odnose. Ono što je najvažnije mi smo iskomunicirali sa zemljama i ambasadama prema kojima su ministri iz RS-a bili vrlo nekorektni, neće biti nikakve štete u našim odnosima, jer to ljudi dobro razumiju”, kaže Konaković za RSE.
Radio Slobodna Evropa je kontaktirao ministra sigurnosti BiH Nenada Nešića koji nije želio da navede razloge zbog kojih ministri iz Rs nisu glasali da državljani Rumunije, Slovenije i Poljske u BiH glasaju na izborima za Evropski parlament.
“Konsenzus nije postignut”, kratko je rekao Nešić.
Generalna skupština UN usvojila je 23. maja Rezoluciju kojom se 11. jula proglašava Međunarodnim danom sjećanja na genocid u Srebrenici.
Rezoluciji, kojom se poziva na prestanak negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca, protivili su se lideri u Srbiji i bh. entitetu Republika srpska.6
